Psihoterapija


Kognitivno-bihejvioralna terapija predstavlja terapijski pristup koji je nastao sintezom principa kognitivne i bihejvioralne psihologije. Istraživanja su ukazala na uspešnost i efikasnost ovog terapijskog pristupa u tretiranju različitih vrsta problema. Rad sa klijentom je strukturisan, planiran i usmeren ka postizanju određenog cilja. Terapeut i klijent zajedno definišu ciljeve i plan terapije. Terapija je usmerena ka rešavanju problema ovde i sada, odnosno aktuelnih problema u klijentovom životu. Rad podrazumeva primenu širokog opsega specifičnih tehnika. Sve primenjene tehnike imaju specifičan cilj koji podrazumeva testiranje dosadašnjih obrazaca mišljenja i ponašanja radi provere njihove tačnosti, ishoda i posledica. Klijent zajedno sa terapeutom dolazi do novih rešenja svojih problema, koja se takođe proveravaju u svakodnevnom životu. U okviru kognitvno-bihejvioralnog pristupa problem se sagledava kroz tri nivoa – kognitivni, bihejvioralni i emocionalni, odnosno, telesni nivo. Terapija podrazumeva rad i izmene na sva tri nivoa. Na kognitivnom nivou klijent i terapeut rade na identifikovanju i proveravanju "pogrešnih" misli i uverenja, nakon čega je glavni cilj zamena tih misli funkcionalnijim. Na bihjevioralnom nivou vrši se bihejvioralna modifikacija. Rad na telesnom nivou podrazumeva učenje klijenta tehnikama (relaksaciji i vežbama disanja) koje umiruju telesne reakcije. Kognitivno-bihejvioralna terapija je strukturisana i vremenski ograničena. Terapija obično traje od 10 do 15 seansi, ali u nekim slučajevima terapija može trajati znatno duže ili kraće, što je određeno prirodom klijentovog problema. Seanse su uglavnom jednom nedeljno u trajanju od 45min do 1h. Sastavni deo terapije čine domaći zadaci, koje klijent samostalno "odrađuje" između susreta sa terapeutom. Domaći zadaci su veoma značajni za efikasnost i uspešnost terapije. Područja primene kognitvno-bihejviralne terapije:

  • Fobije (specifične fobije, agorafobija, socijalna fobija)
  • Panični poremećaj
  • Generalizovani anksiozni poremećaj
  • Depresija
  • Opsesivno-kompulsivni poremećaj
  • Poremećaji ishrane
  • Seksualne disfunkcije
  • Tikovi
  • Trihotilomanija
  • Problemi u učenju
  • Problemi u komunikaciji



Geštalt je nemačka reč koja označava oblik, formu, a kod nas se najčešće prevodi kao celovitost. Geštalt terapija je holistička terapija koja ne gleda na čoveka kao na skup osobina i simptoma, već kao na celovito biće sa kapacitetom da se kreativno prilagodi zahtevima spoljašnjeg sveta. Biće koje ima nezaustavljivu tendenciju prema rastu i razvoju. Njegovo telesno funkcionisanje, emocije, misli, kultura i socijalno ponašanje su samo aspekti jedne iste pojave – samog čoveka. Geštalt teoriju i metod je razvio Fric Perls, trenirani psihoanalitičar, kao rezultat ličnog nezadovoljstva analitičkim, na um fokusiranim pristupom. Geštalt terapija stavlja naglasak na direktan kontakt između terapeuta i klijenta, iskustvo sada i ovde, aktivno eksperimentisanje, odgovornost za sebe i svoje reakcije, osvešćivanje, poverenje i međuzavisan odnos pojedinca i sredine. Geštalt je kreativna, nežna i strpljiva terapija čiji je cilj da Vas učini svesnim svakog trenutka Vašeg života. Koristeći različite eksperimentalne metode, Geštalt terapija Vam pomaže da oslobodite energiju zaključanu u stare, nefunkcionalne obrasce ponašanja, kako bi živeli ispunjeniji život, centrirani na sebe, a ipak sposobni da dosegnete sve ono što svet ima da Vam ponudi. Geštalt terapija integriše geštalt i humanističku psihologiju, egzistencijalizam i istočnjačke tehnike. Područja primene Geštalt terapije:

  • Bes
  • Nasilno ponašanje
  • Osećanje nezadovoljstva, depresije
  • Osećanje usamljenosti
  • Anksioznost, strah
  • Panični napadi
  • Nisko samopoštovanje
  • Samouništavajuća ponašanja
  • Nagle promene raspoloženja
  • Nedostatak motivacije
  • Gubitak smisla života
  • Teške životne odluke
  • Problemi u učenju
  • Problemi u komunikaciji
  • Partnerski i seksualni problemi
  • Porodični problemi
  • Psihosomatske tegobe
  • Poremećaj apetita
  • Poremećaj sna
  • Seksualna zlostavljanja
  • Smrt, gubitak, žalovanje


Sistemski pristup posmatra pojedinca u sistemu u kome on ili ona živi, radi, voli, pati… Psihoterapijski proces je fokusiran na poboljšanje odnosa, načina funkcionisanja u određenom sistemu, što onda posledično dovodi do boljitka na individualnom nivou. Porodična terapija uzima u obzir kontekst u kojem pojedinac i porodica živi i to na nivou većih sistema kao što su šira porodica, društvena zajednica, kultura, nacija, kao i na nivou subsistema kao što su roditeljski, partnerski, subsistem siblinga (braća i sestre). Porodična terapija ne smatra da je pojedinac problem ili da je problem u pojedincu, već u odnosima, relacijma i interakcijama koje ostvaruje u porodici. Najbolji rezultati sistemskim pristupom postižu se onda kada su svi članovi porodice na okupu, tj kada zajedno dođu na savetovanje. Ipak, u najvećem broju slučajeva nisu svi članovi porodice podjednako motivisani. U takvim slučajevima, može se raditi samo sa određenim članovima porodice, ili individualno savetovanje sa pojedincem koji je najmotivisaniji za promenu. Savetovanje je tada fokusirano na jačanje kompetencija jednog člana, koji zatim osnažen oseća boljitak na ličnom planu, a ujedno unosi promenu u dosadašnje obrasce porodičnih odnosa i na taj način dovodi do poboljšanja kvaliteta funkcionisanja čitavog sistema. Sistemska porodična psihoterapija daje dobre rezultate kada su u pitanju: Problemi separacije mladih od porodice porekla, problemi u partnerskom funkcionisanju, bračni i porodični konflikti, problem vezani za roditeljsko funkcionisanje, post-porođajna depresija, gubitak i tugovanje, razvod, poremećaji ponašanja, bolesti zavisnosti, poremećaji ishrane.

Psihodrama je akcioni oblik psihoterapije u kojem se životne situacije pojedinca odigravaju na takozvanoj "sceni" u grupnom ili individualnom radu. Psihodramski terapijski proces se zasniva na spontanosti "ovde i sada" i ima za cilj da osobi omogući proširenje repertoara uloga, da se bolje realizuje u postojećim, da neke od uloga odbaci i prihvati nove. Psihodrama omogućuje osobi da izvede ili dovrši ono što u životu nije mogao, nije znao ili možda nije smeo, otkrivajući tako vlastita ograničenja i učeći da slobodno izražava misli i osećanja kroz svoje ponašanje. U psihodrami nema ni koncepta zdravlja (normalnosti) ni patologije što joj daje mogućnost široke primene u radu sa različitim populacijama i raznim vrstama problema, kao što su problemi u interpersonalnim odnosima : porodičnim, partnerskim, odnosi među prijateljima; problemima u učenju, problemima vezanim za nedostatak samopouzdanja, neprihvaćenost, neprilagođenost, inhibiranost, anksioznost, depresivnost, fobije....


Transakciona analiza je teorija ličnosti i interpersonalne komunikacije i psihoterapijski metod. Njen tvorac je psihijatar Erik Lenard Berstin, skraćeno Erik Bern.Tokom šezdesetih godina Transakciona analiza se prvenstveno primenjivala kao grupna psihoterapija, a danas se široko koristi u individualnom, bračnom i porodičnom tretmanu i tretira sve tipove psiholoških poremećaja, od svakodnevnih životnih problema do teških psihoza, odnosno, u svakoj oblasti u kojoj postoji potreba za razumevanjem pojedinaca, njihovih odnosa i komunikacije.
Filozofske pretpostavke Transakcionalne analize su pozitivističke i humanističke, a odnose se na ljude, život i ciljeve promene. One glase:

  • Ljudi su u redu

  • Svi ljudi, osim onih sa ozbiljnim oštećenjem mozga imaju kapacitet da misle

  • Ljudi odlučuju o svojoj sudbini, a te odluke se mogu menjati.

Kao ugovorna terapija, TA jasno definiše finalni ishod tretmana, način odvijanja psihoterapijskog rada, uloge klijenta i terapeuta i insistira na snazi koju klijent ima u tom procesu.

Kao teorija ličnosti, koristeći model ego stanja daje sliku o tome kako su ljudi psihološki strukturirani, kako funkcionišu i kako izražavaju svoju ličnost kroz ponašanje.

Analiza transakcija nam omogućava da razumemo načine komunikacije, što ima veliku primenu u svim oblastima gde ljudi rade sa drugim ljudima, u obrazovanju i svim vrstama organizacija.

U ranom uzrastu dete donosi zaključke o sebi, drugim ljudima i svetu i donosi odluke kako da se postavi da bi preživelo, medjutim ove odluke često ostaju i nastavljaju da odredjuju ponašanje osobe i kasnije, kada više nisu svrsishodne, čak i kada izazivaju osećaj neuspeha ili patnje. U psihoterapijskom radu moguće je, osvestiti rane odluke i promeniti životni skript.

Krajnjim ciljem u Transakcionoj analizi smatra se postizanje autonomije. Biti autonoman znači biti sam svoj vladar, odredjivati sopstvenu sudbinu, preuzimati odgovornost za svoje postupke i osećanja i odbaciti modele koji su nevažni ili neodgovarajući za život ovde i sada. Istinski autonomna osoba je po Bernu ona koja,,manifestuje tri vrste moći: svesnost, spontanost i bliskost.


Povratak na vrh strane